Ljudi zaboravljeju bit darivanja...istina...

Cudno je kako nekada par pisanih rijeci natjera covjeka na razmisljanje


... Miriše posteljina koja se zrači o avlijama, niz kaldrmu zveče orasi što ih je bacilo neko oholo dijete jer su šuplji. Dugo su čekali da postanu dar pa se u njima osušio plod. Tužno je znati da rastu ljudi koji neće znati da je u darivanju, a ne u plodu, razlog za sreću, zahvalnost i vjeru. Još tužnije je da su svi u ovoj čaršiji na kraju svijeta takvi....
Miljenko Jergović: "Inšallah, Madona, Inšallah"

tuzna istina...

... Nebo je golema modra hartija, govorim, a kome god kažem, taj veli isto: Bolan šta ti je! Pa se unezgodi, odstoji malo nada mnom, pa ode i ne vrati se dok ne zaboravi. A to dugo potraje, neki ne dođu sedmicama, neki mjesecima, a bilo je i onih koji se nikada nisu vratili. Samo djeca ne bježe kad im kažem da je nebo modra hartija. Zagledaju se gore i misle. Ne znaju bi li mi povjerovali, meni koji najviše o nebu znam jer pola godine u njega gledam, ili sebi jer im se nebo ne čini takvim. Dobro je što ne znaju da bi se trebali uzbihuzurit i pobjeć.
Nebo je golema modra hartija. Tako ja upravljam svojim životom. Ako će me žaliti, neka me žale kod sebe kući. Nada mnom više stajati neće. Uhljupi. Ko hoće sa čovjekom pričati, tom nije važno da on miče rukama i nogama i da glavu skloni u stranu kada mu sunce udara u oči...
(Miljenko Jergović: "Inšallah, Madona, Inšallah")