Intervju Vladica Rabrenović

Pred nama je poslednji reli ovogodišnjeg šampionata SiCG u reliju, drugi Èaèak reli, koji æe se održati od 22/23. oktobra na obroncima Jelice. Malo neuobièajen termin za automobilska takmièenja u našoj zemlji, ali je proizišao iz mnogih probema sa kojim se organizator AMSK WRR iz Èaèka susreo, ali je ipak na kraju na radost svih navijaèa i vozaèa uspeo da po drugi put organizuje ovo takmièenje.

Sve informacije o itinereru kao i o samom organizatoru relija možete pronaæi na zvaniènom sajtu www.wrrmotor.com pa se time i neæemo mnogo baviti. Ovaj put pažnju æemo posvetiti jednom od osnivaèa kluba WRR i vozaèu u klasi A5 Vladici Rabrenoviæu koji se ove godine izdigao iz sivila domaæeg reli sporta i svojim atraktivnim vožnjama osvojio srca svih ljubitelja kraljevske discipline auto sporta u Srbiji. Poznat kao èovek koji živi za trke, koji vozi da zadovolji i publiku i sebe, Vladica je za kratko vreme postao omiljena figura u domaæem reliju. Zbog svega što je ove godine pokazao na reli stazama, kao i na zalaganju i istrajnosti da organizuje Èaèak reli, izabrali smo baš njega da da prvi na GonzaRacing.com sajtu.

Na samom poèetku zamolili smo ga da nam ukratko opiše ko je u stvari Vladica Rabrenoviæ i od kada potièe ljubav prema auto-moto sportu.

- Rodjen u Valjevu 63-æe, izvezen za Švedsku 65-te, poèeo sa kros motorima aktivno da se takmièim sa trinaest godina, pa sve do vojske. Posle “malo” odebljao pa prešao na reli kao suvozaè u fiæi Radošu Jovanoviæu (Brzi Gonzales) iz Požege i prve godine bili prvaci Srbije i od tad sam pecen. Posle sam vozio Swifta za AMD Srbija sa klupskim Brkiæem, i pomalo tj. skoro svake godine dolazio u Jugu na YU reli. Inaèe su mi motori glavna stvar adrenalina, i zimske trke kolima ovde u Sweden. Ova sad sezona 2005-te mi je prvi put da odvozim celu sezonu… Vozio malo krug davno, da to umem pa prešao na reli i tu ostao. Ma ima toga puno i ne mogu svega da se setim, moram kuæi da pogledam i da se podsetim. Inaèe od malena visim po vrzinama i gledam trke. Volim sve što trosi Castrol. Živim veæinu vremena u Stokholmu i dolazim u Srbiju zbog trka na asfaltu jer ovde u Švedskoj se vozi samo makadam ili snežna podloga pa da oprobam i asfalt da vidim da li mogu da nauèim da vozim i na toj podlozi. Napredujem pomalo èini mi se, pa æe valjda biti i tu rezultata kasnije.

Trenutno voziš Škodu u klasi A5, reci nam nešto više o svom takmièarskom automobilu.

- Auto koji sad vozimo je Škoda Felicija (GLX) 1300ccm, motor sa bregastom u bloku (ko fica) i sa dvogrim karburatorom koji je standard na njoj i razvodnikom sa platinskim dugmadima. Taj auto se duze vreme vozio u nasem prvenstvu, i zato i zbog cene i najviše zbog izazova zastarelog ali isprobanog motora smo taj auto izabrali. Motor koji je bio u njemu mogao se okarakterisati kao katastrofa pravljen kod razlièitih majstora. To smo otklonili tako što su nam Èesi napravili motor i menjaè sa 6 brzina. Ostalo na autu je radjeno u N&N autoservice u Èaèku i sad trenutno, auto je ponovo u WRR-Èaèak radionici na remontu. Auto se polako dovodi u red po mojoj zelji i tako i rezultati nadam se. Za sada je sve extra sem što nas sitnica propuštena izdade na YU reliju ali je to sad cheef mechanik kaže rešio… Škoda je narodni auto i zato ga svi mi volimo videti u bitci sa mnogo jacima autima. Moramo imati u vidu da je to auto od 60KS u ulicnoj verziji.

Kao partner u Škodi pored tebe sedi jedna devojka, Ana Goliæ. Kako je došlo do saradnje izmeðu vas i kako sve to funkcioniše u toj maloj kancelariji?

- Presednik kluba Dragan Goliæ mi je još 90-te bio suvozaè kad smo vozili Suzukija. On je posle stradao i povredio kièmu, i nakon puno borbe sa našim savezom i kontaktom sa -om, naš je savez uz veliku pomoæ Moma napokon pristao da mu izda licencu suvozaèa. Ali kad smo poèeli da uzimamo bodove u yugicu tad su nastali problemi. Èak su i neki vozaèi davali protest na njegovo ucesæe. I tako ime Golic nestade sa kola. Dve godine sam sa Æutovic Zoranom bio u posadi i bilo nam je “lepo” u jugu ali nikako da se nauèim da vozim onu spravu. I tako Æuto se ozeni i postade tata, i onda je bivsa zvezda Ana Goliæ bila upitana da li hoæe da me vodi kroz trke. Probala i tako ostala. I to odradjuje extra i eto sve više smo vremena zajedno i sve bolje nam ide, èini mi se. Ja mislim da je žensko dobro kao suvozaè, jer odnos je drugaèiji. Izmedju posade nema vike, nervoze, i uvek u punom džentlmenskom duhu možemo smireno da se dogovorimo…. a ako ne mozemo onda je po mom.

Kako ocenjuješ sezonu do sada? Kakvi su tvoji utisci i koliko si zadovoljan postignutim?

- Ova sezona je poèela i planirana je kao sezona škole. Da se odvoza bez nekih zaletanja i da se isproba auto i da se nauèim da to vozim. Kako ja sad vidim i oseæam, može Škoda da se dosta dobro napravi da leži koèi i ponaša po volji. Sve smo nekako vozili ali sa dosta rezerve jer sletanja ne sme biti nipošto. Malo okretanja smo doživeli dok smo pronašli pravi setap trapova i amotizera. Tako dok smo to uèili i rezultati su s tim poèeli da stižu. Prvi dan na YU reliju smo se opet muèili sa izborom guma i sa camberom na prednjem trapu ali smo to pogodili za drugi dan extra i taman smo se “razobadali” došlo poverenje u radar i u auto i vremena su nam ok bila na prva dva brzinca gde smo uz dopisivanje i proveru radara imali extra prolaz.. ali neda se! Na Mitrovcu, mom najomiljenijem brzincu, puèe ta jedina stvar koju nismo kontrolisali od proslog relija. Mi nismo ni na kraj pameti imali misao o nekoj tituli ove godine ali zato sledeæe sezone nema zezanja više. Oštrimo rogove! Nisam još odluèio da li da ostanemo u A5 ili da idemo u N3. Videæemo kako æe se zimus odvijati radovi na RC-u. Ali i on bi trebao da se vozi i svikne i da se nadju parametri za sve sitnice. I na kraju, bilo je dosta muka oko organizacije drugog Èaèak relija. Malo je falilo da takmièenja uopšte i ne bude. Jedno odlaganje, i na kraju ipak ovaj termin u oktobru.

Kako ste uspeli da sve to izgurate do kraja?

- Srpski inat. Èisto na pesnice i mnogo velika prkos protiv onih negativaca kafanskih. Eto kako. Društvo u klubu je za sve pohvale jer ne daju se nagovoriti protiv mene i odradjuju sve extra. Bez njih nema ni relija ni trka.

Kakvo izdanje od tebe možemo oèekivati na poslednjem reliju sezone?

- U Èaèku æemo da vozimo samo za publiku. Na našem smo terenu i gradski klinci to najvise vole da vide pa za njihovu dušu ostaviæemo zadnji trap u 2mm otvoren kako bi se vozilo SIROKO. A i ja toooo voooolim !!!!

I šta reæi na kraju. Omiljen kod publike, omiljen kod kolega vozaèa, Vladica Rabrenoviæ je jedna od najinteresantnijih liènosti domaæeg relija. Treba odati priznanje èoveku koji dolazi iz Švedske da se trka na našim stazama i zdušno pomaže domaæi reli sudelujuæi u radu WRR tima i organizujuæi jedno takmièenje kod nas.
Nadamo se da æe ovogodišnji Èaèak reli ostati u lepoj uspomeni, kao i onaj 2004-te, i da æe sve proæi bez ikakvih problema. Sa nestrpljenjem oèekujemo 23-æi oktobar i želimo puno dobre zabave i vozaèima i nama pored .

Petar Jankoviæ
GonzaRacing Team

Leave a reply

required

required

optional